Потреба да се освоји простор за женску и родну историју постоји одавно у нашој средини. Познати став No documents – no history који је још тридесетих година прошлог века био покретачка снага за оснивање првих архива за женску историју, потом спеијализованих библиотека и музеја у Европи и свету, има и данас значај у Србији. Из истраживачког искуства знамо да када једном дефнишемо предмет или извор вредан пажње, као и када поставимо право питање у њиховој анализи, ови извори постају видљиви и део нашег историјског памћења.
Портал за женску и родну историју је резултат вишегодишњег промишљања, разговора, па и повременог (и привременог) одустајања мале групе колегиница и колега заинтересованих за ово маргинализовано историографско подручје. Свако од нас ко се упустио у истраживање прошлости жена сусрео се с недостатком грађе, несистематизованим, непостојећим или уништеним фондовима, чак и када је реч о женским организацијама и удружењима која су имала дугу традицију у Србији и Југославији у 19. и 20. веку. На другој страни, малобројне историчарке и историчари који су се бавили анализама прошлости мушкараца и жена на темељу поставки феминистичких теорија, користећи пре свега аналитичку категорију род (Гендер) често су, прилагођавајући се очекивањима академске средине, избегавали да истакну категоријални апарат у насловима или поднасловима својих радова.
Зато је основни циљ Портала да сакупи, сачува и учини доступном разноврсну историјску грађу различитог порекла: архивску грађу у договору с надлежним установама, текстове у штампи и публикацијама од посебног, дискурзивног значаја за историју родних односа, штампу и публикације, фотографије. Реч је о изворима за: правни, економски и политички положај жена у 19. и 20. веку; представе и стереотипе о родним односима; образовање жена; рад; женски покрет; учешће у међународним женским организацијама; женске часописе; брак и породицу.
Кориснице/ци Портала ће моћи и да стекну увид у кључне теоријске текстове који су дефинисали женску, родну и историју феминизма као дисциплине последњих неколико деценија. Осим тога, желимо да учинимо доступним резултате новијих истраживања код нас у овим областима (наравно, у складу са ауторским и правима издавача), јер смо уверене да је то добар пут и за успостављање регионалне и међународне сарадње.
Дигитализовани вид представљања историјске грађе, радова и превода није ниједног тренутка био доведен у питање због свих институционалних околности. Остаје велика нада да ће надлежне установе имати разумевања и да ћемо у заједничким пројектима учинити доступним и видљивим мала острва грађе у океанима историјских извора. Можда на том путу створимо серије и збирке дигитализованих извора које би послаужиле као узор за друга подручја историје и историографије.
БИОГРАФИЈА
Биографија
БИОГРАФИЈА
БИОГРАФИЈА
Биографија
Светлана Стефановић је студирала археологију и историју на Филозофском факултету у Загребу и Београду. Магистрирала на катедри за Историју Југославије Филозофског факултета у Београду на тему Женско питање у београдској штампи и периодици 1918–1941. Докторски рад на тему нација и род одбранила на Факултету зу историју, историју уметности и оријенталистику у Лајпзигу 2013. године, под менторством проф. др Волфганга Хепкена (Wolfgang Höpken). Учествовала на бројним домаћим и међународним научним скуповима: Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века – положај жене као мерило модернизације, Београд; Herrschaft in Südosteuropa – Kultur- und sozialwissenschaftliche Perspektiven, Erfurt; Mädchenhandel und Völkerrecht. Internationale Verrechtlichungsprozesse vom 19. Jahrhundert bis zur Gegenwart, Leipzig; Perspectives on the History of Prostitution in East-Central Europe, Prag etc. Фокус истраживања: историја жена и рода у Србији и Југославији (у 19. и првој половини 20. века). Ради у Архиву Југославије.