О нама

Потреба да се освоји простор за женску и родну историју постоји одавно у нашој средини. Познати став No documents – no history који је још тридесетих година прошлог века био покретачка снага за оснивање првих архива за женску историју, потом спеијализованих библиотека и музеја у Европи и свету, има и данас значај у Србији. Из истраживачког искуства знамо да када једном дефнишемо предмет или извор вредан пажње, као и када поставимо право питање у њиховој анализи, ови извори постају видљиви и део нашег историјског памћења.

Портал за женску и родну историју је резултат вишегодишњег промишљања, разговора, па и повременог (и привременог) одустајања мале групе колегиница и колега заинтересованих за ово маргинализовано историографско подручје. Свако од нас ко се упустио у истраживање прошлости жена сусрео се с недостатком грађе, несистематизованим, непостојећим или уништеним фондовима, чак и када је реч о женским организацијама и удружењима која су имала дугу традицију у Србији и Југославији у 19. и 20. веку. На другој страни, малобројне историчарке и историчари који су се бавили анализама прошлости мушкараца и жена на темељу поставки феминистичких теорија, користећи пре свега аналитичку категорију род (Гендер) често су, прилагођавајући се очекивањима академске средине, избегавали да истакну категоријални апарат у насловима или поднасловима својих радова.

Зато је основни циљ Портала да сакупи, сачува и учини доступном разноврсну историјску грађу различитог порекла: архивску грађу у договору с надлежним установама, текстове у штампи и публикацијама од посебног, дискурзивног значаја за историју родних односа, штампу и публикације, фотографије. Реч је о изворима за: правни, економски и политички положај жена у 19. и 20. веку; представе и стереотипе о родним односима; образовање жена; рад; женски покрет; учешће у међународним женским организацијама; женске часописе; брак и породицу.

Кориснице/ци Портала ће моћи и да стекну увид у кључне теоријске текстове који су дефинисали женску, родну и историју феминизма као дисциплине последњих неколико деценија. Осим тога, желимо да учинимо доступним резултате новијих истраживања код нас у овим областима (наравно, у складу са ауторским и правима издавача), јер смо уверене да је то добар пут и за успостављање регионалне и међународне сарадње.

Дигитализовани вид представљања историјске грађе, радова и превода није ниједног тренутка био доведен у питање због свих институционалних околности. Остаје велика нада да ће надлежне установе имати разумевања и да ћемо у заједничким пројектима учинити доступним и видљивим мала острва грађе у океанима историјских извора. Можда на том путу створимо серије и збирке дигитализованих извора које би послаужиле као узор за друга подручја историје и историографије.

др Ана Столић - ауторка пројекта и уредница портала

БИОГРАФИЈА

Ана Столић је рођена у Београду где је дипломирала и магистрирала на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. Докторирала је на Факултету политичких наука у Београду. Бави се друштвеном историјом, женском и родном историјом крајем 19. и у првој половини 20. века. Ангажована је на пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја под називом Од универзалних царстава ка националним државама. Друштвене и политичке промене у Србији и на Балкану у Историјском институту у Београду. Чланица је Савета Центра за женске студије. Ауторка је теоријских и истраживачких радова из области женске и родне историје.

ОДАБРАНА БИБЛИОГРАФИЈА

МОНОГРАФИЈЕ

Сестре Српкиње. Појава покрета за еманципацију жена и феминизма у Краљевини Србији, 2015, Београд: Еволута, 210.
Краљица Драга Обреновић, 2009, Београд: Завод за уџбенике, 217.

ЧЛАНЦИ

- Vocation or Hobby: The Social Identity of Female Teachers in the Ninetenth Century Serbia, u: Gender Relations in South East Europe : Historical Perspectives on womanhood and manhood in 19^th and 20^th – Beograd : Udruženje za društvenu istoriju ; Graz : Institut für Geschichte der Universität, Abteilung Südosteuropäische Geschichte, 2002, 55-90.
- Од историје жена до родне историје, у: Гизела Бок, Жене у историји Европе, Београд: Клио, 2005, 425-445.
- Родни односи у „царству подељених сфера“, у: Приватни живот код Срба у 19. веку, Ур. Ана Столић, Ненад Макуљевић, Београд: Клио, 2006, 89-111.
- О културној (ре)продукцији нације : род и нација о ставовима српске елите почетком XX века, у: Теорије и политике рода / уредница Татјана Росић. – Београд : Институт за књижевност и уметност, 2008, 187-193.
- Од политике ка новим научним дисциплинама: женска и родна историја : концепти о женској еманципацији, у: Хуманизација универзитета: тематски зборник. – Ниш : Филозофски факултет, 2013, 376-387.
- Од мужелоштва и женске малакије до противприродног блуда и патологије : неки аспекти историје хомосексуалности у Србији од средњег века до краја Другог светског рата, у: Међунама : неиспричане приче геј и лезбејских живота : [зборник текстова]. – Београд : ХартефактФонд, 2014, 17-21.
- „Са родољубљем српских жена имаће свет још да рачуна“. Патриотизам Српкиња и неки аспекти креирања нормативног патриотског оквира пред почетак Великог рата, у: Први светски рат, Србија, Балкан и велике силе. – Београд : Историјски институт : Институт за стратегијска истраживања, 2015, 375-386.
- Феминизам, у: Срби 1903-1914 : историја идеја / приредио Милош Ковић. – Београд :Clio,2015, 299-316.
- Грађанке и сељанке: ставови представница покрета за еманципацију жена о женама на селу почетком 20. века, у: Међународни научни скуп Село Балкана. Континуитети и промене кроз историју, 10-11. јун 2016, Сирогојно, Република Србија: апстракти / [уредници Срђан Рудић, Бранко Благојевић]. – Београд : Историјски институт ; Сирогојно : Музеј на отвореном „Старо село“, 2016, [24]
- Улога жене: феминистичка гледишта Јаше Томића, Јаша Томић; приредила и уводну студију написала Ана Столић, 2006, Нови Сад : Прометеј, 714 стр.
- Савка Суботић, Успомене, приредила Ана Столић, 2001, Београд : Српска књижевна задруга, 176 стр.

др Биљана Вучетић - координаторка пројекта

Биографија

Биљана Вучетић рођена je у Београду, где је завршила школовање. Дипломирала је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, где је магистрирала и одбранила докторску дисертацију Амерички прогресивизам и Србија. Kао научни сарадник у Историјском институту aнгажована је на пројекту Европа и Срби (1804 – 1918): подстицаји и искушења европске Модерне. Бавила се историјом Балкана, Македонским питањем, историјом Срба у Турској, и историјом Србије у међународним односима. Интересовање је усмерила на политичку и друштвену историју Сједињених Држава и односе САД и Србије, као и на женску и родну историју крајем 19. и почетком 20. века.

Одабрана библиографија:

Американци о Србији у Балканским ратовима, Балкански ратови 1912/1913: Нова виђења и тумачења, Историјски институт, Зборник радова 26, Институт за стратегијска истраживања, Београд 2013, 263–275.
Америчко јавно мњење о Србији у Првом светском рату, Први светски рат, Србија, Балкан и Велике силе, Историјски институт, Зборник радова, књ. 30, Институт за стратегијска истраживања, Београд 2015, 387–400.
Србија и Русија у америчком јавном мњењу у лето 1914. године: Пример Чикаго Трибјуна, у: Велики рат 1914–1918: узроци, последице, тумачења. Међународни тематски зборник посвећен академику Драгољубу Р. Живојиновићу (1934–2016), Филозофски факултет Ниш. 2016, 431–445.
“Out of the East Christ Came”: Serbia in the Eyes of American Women during the Great War, Историјски часопис LXVI (2017), 437–451.
Marc Crapez, Biljana Vučetić, Veronica Vives, Delphine Denuit, Elles l’ont combattu,
Femmes contre le totalitarisme au XXe siècle, Les éditions du Cerf, Paris 2018.
Warm Neutrality: Some Aspects of American Humanitarian Work in Serbia 1914–1916, у: Al fronte. La Grande Guerra fra interventissimo, cronaca e soccorso, уред. Andrеa Carteny, Giuseppe Motta, Alessandro Vagnini, Collana Storia d’ Europa, Sapienza Università di Roma, Edizioni Nuova Cultura, 2018, 101–122.
On ne plaisante pas chez les communistes. Ženi Lebl (1927–2009), Fondation de la France Libre, No. 68 (juin 2018) 20–21.

др Александра Вулетић - сарадница на пројекту

БИОГРАФИЈА

Александра Вулетић рођена је 1972. године. Основну школу и гимназију завршила је у Шапцу. Студије историје завршила је на Филозофском факултету у Београду. На истом факултету магистрирала је 2001. године са темом Породица у Србији за време друге владе кнеза Михаила, а докторирала 2008. године са темом Брак у Кнежевини Србији. Запослена је у Историјском институту као научни сарадник. Бави се проучавањем друштвене историје Србије у 19. веку, с фокусом на историју породице, историју приватног живота и историјску демографију.

ОДАБРАНА БИБЛИОГРАФИЈА

МОНОГРАФИЈЕ

Наличја модернизације. Српска држава и друштво у време стицања независности, Историјски институт, Београд 2017. (коауторство са Владимиром Јовановићем и Момиром Самарџићем), стр. 504
Брак у Кнежевини Србији, Завод за уџбенике, Београд 2008, стр. 323
Породица у Србији средином 19. века, Историјски институт, Службени гласник,Београд 2002, стр. 221

ПРИРЕЂЕНИ ИЗВОРИ

Никола Крстић, Дневник. Приватни и јавни живот I (31. децембар 1859 – 31. децембар 1862), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2005, стр. 369 (коауторство са Милошем Јагодићем)
Никола Крстић, Дневник. Приватни и јавни живот II (6. јануар 1863 – 8. април 1864), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2005, стр. 275 (коауторство са Милошем Јагодићем)
Никола Крстић, Дневник. Приватни живот I (9. април 1864 – 31. децембар 1866), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2006, стр. 381
Никола Крстић, Дневник. Приватни живот II (3. јануар 1867 – 6. децембар1874), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2007, стр. 524

ЧЛАНЦИ У ЧАСОПИСИМА И ЗБОРНИЦИМА

Индивидуа и колектив. Удова лица и структурна динамика породичних домаћинстава у српском сеоском друштву 19. века, „Село Балкана. Континуитети и промене кроз историју“, Историјски институт, Музеј на отвореном „Старо село“ Сирогојно, Београд 2017, 139–155.
Развојни циклус породичног домаћинства средином 19. века. Пример села Гостиља, Историјски часопис LXIV (2015), 287–312.
„…Брак је заједница мушкарца и жене…: Концепт хетеросексуалности, брачна политика и сексуалне праксе у Србији 19. века“, Зборник радова „Међу нама. Неиспричане приче геј и лезбејских живота“, Heartefact, Београд 2014, 60–67 (коауторство са Аном Столић)
Да ли само добар муж може да буде добар владар? Развод краља Милана и јавно мњење, Зборник Матице српске за историју 86 (2013), 21–32.
Колико душа живи у једној кући? Број чланова сеоског домаћинства у Србији 1834–1910, Српске студије 3 (2012), 219–244.
Друштвени оквири емотивног света у Дневнику Приватног живота Николе Крстића, Мемоарски записи Николе Крстића као извор за историју Кнежевине и Краљевине Србије, у: Српске студије, 2 (2011), 21–32.
Нежељена деца. Ванбрачне трудноће у Шабачком округу у првој половини 19. века, MUSEUM. Годишњак Народног музеја у Шапцу 10 (2009), 69–82.
State Involvement in the Institution of Marriage in Serbia in the First Half of the Nineteenth Century, in: “Social Behaviour and Family Strategies in the Balkans (16^th–20^th Centuries)”, Actes du colloque international 9-10, juin 2006, New Europe College, Bucarest 2006, volume coordonené par Ionela Baluta, Constanta Vintila Ghitulescu, Mihai-Razvan Ungureanu, Bucarest 2008, стр. 161–180.
Брачна политика у Кнежевини Србији – између традиционализма и модернизма, Историјски часопис, LVII (2008), стр. 283–298.
Док нас смрт не растави – начело на искушењу. Брачне парнице у Шабачкој епархији средином 19. века, MUSEUM. Годишњак Народног музеја у Шапцу, 8 (2007), стр. 31–44.
Очеви и синови. Поређење генерација у Србији 19. века, „Жене и деца. Србија у модернизацијским процесима у 19. и 20. веку“, IV, Хелсиншке свеске, Београд 2006, стр. 338–349.
Власт мушкараца, покорност жена – између теорије и праксе, „Приватни живот код Срба у 19. веку“, Клио, Београд 2006, стр. 112–132.
Породица Јована Илића – пример српске грађанске породице средином 19. века, „Породица Илић у српској историји и култури, Београд, Институт за књижевност и уметност, 2003, 37–43.
Из породичног живота Илије Гарашанина, „Писмо“, Друштво за српску повесницу, Београд 2001, 129–139.
Породичне везе јавних личности Србије током друге половине 19. века у мемоарским делима, „Перо и повест“, Удружење за српску повесницу, Београд 1999, 163–172.

др Драгана Амедоски - сарадница на пројекту

Биографија

Драгана Амедоски рођена је 1976. године. Студије оријенталне филологије на Филолошком факултету у Београду завршила је 1998, а магистрирала 2004. године радом Османска дипломатичка грађа у издањима Оријенталног института у Сарајеву од 1950. до 1990, такође на Филолошком факултету у Београду. Докторску дисертацију Друштвено-економски односи у Крушевачком санџаку од средине XV до краја XVI века одбранила је 2013. године на Филозофском факултету у Сарајеву. Теме којима се бави у својим радовима су: друштвено-економска и демографска историја Балкана, свакодневни живот, положај и улога жене у Османском царству, османски турски језик.

У Историјском институту ради од 2002. године. Говори турски, енглески, арапски и служи се персијским језиком.

Одабрана библиографија

Расправе, чланци и прилози:

Оријенталне грађевине Крушевца од османског освајања о краја XVI века// Историјски часопис55 (2007) 157–169. – Summary.
О забрани конзумирања вина у Пироту у XVI веку//Пиротски зборник 32–33 (2007/2008) 63–71.– Summary.
Women Vaqfs in the Sixteenth-century Sanjak of Kruševac (Alaca Hisâr)//Balcanica 40(2009) 43–55.
Демографске промене у нахији Бован као пример депопулације Румелије у 16. веку // Историјски часопис 59 (2010) 225–242. – Summary.
The Koznik District (nâhiye) in Central Serbia in the Sixteenth Century : Settlements and Population Dynamics/ D. Amedoski, Vladeta Petrović, Gordana Garić Petrović//International Journal of Turkish Studies 17, 1&2 (Madison 2011) 1–19.
Alaca Hisar Sancağına Ait 1536 Tarihli Bir Vakıf Defteri// Belleten 275 (2012) 31–44.
Transformation of a Medieval Town into an Ottoman Administrative Center :Case of Kruševac (Alaca Hisâr)/ D. Amedoski, Gordana Garić Petrović//Contemporary Research in Turkology and Eurasian Studies :а Festschrift in Honor of Professor Tasin Gemil on the Occasion of His70^thBirthday /Stoica Lascu, Melek Fetisleam (eds.). – Cluj–Napoca : Babeş-Bolyai University The Institute of Turkology and Central-Asian Studies Presa Universitară Clujeană,2013, 389–40
Дарови за османску војску: прилог историји материјалне културе Београда у 16. веку/ Татјана Катић, Д. Амедоски //Гласник Етнографског института САНУ 64, 1 (2016) 133–149.
Османска жена на Балкану између стереотипа и стварности (16-18. век) //Гласник Етнографског института САНУ 66, 1 (2018) 119–137. – Summary.

др Јасмина Милановић - сарадница на пројекту

БИОГРАФИЈА

Јасмина, Векослава, Милановић рођена је у Панчеву 1963. године. Дипломирала је на Одељењу за историју Филозофског факултета. Радила је у Заводу за уџбенике у Београду као уредница за историју. Магистрирала је и докторирала на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. Од 2013. године ангажована је на пројекту Конфликти и кризе: сарадња и развој у Србији и региону у 19. и 20. веку у Институту за савремену историју. Бави се историјом женских друштава у Србији крајем 19. и у првој половини 20. века и историјом медицине. Од 2015. је члан Српског лекарског друштва и члан председништва Историјске секције овог друштва. Један је од оснивача Друштва „Јелена Димитријевић“, основаног у априлу 2016. године у Београду. Објавила је пет монографија и више студија и чланака у страним и домаћим зборницима радова и часописима.

ИЗАБРАНА БИБЛИОГРАФИЈА

Монографије:

–Успомене Делфе Иванић, Институт за савремену историју: Београд, 2011.

-Заборављене успомене, Београд: Еволута, 2015.

Часописи:

– „Томанија Обреновић и Никола Крстић“, Српске студије, књ. 2, Београд, 2011, стр. 117-123.

– „Мабел Грујић и Делфа Иванић, доброчинитељке српског народа“, Историја 20. века, 1/2014, Београд, 2014, стр. 9-26.

– „Одбор госпођа Кнегиња Љубица“, Историја 20. века, 1/2015, Београд, 2015, стр. 23-34.

– „Војска милосрђа“, Књиженство, бр. 5, Београд, 2015, [електронски часопис].

– „Materinsko udruženje – humani i socijalni aspekti delovanja 1904-1941.“, 20. век, XXXVI, 2 (2018), 37-54.

Тематски зборници:

– „Делфа Иванић – учесница и сведок Првог светског рата“, у: Први светски рат и балкански чвор, зборник радова. Београд: Институт за савремену историју – Београд, Фонд руски свет – Москва, Факултет безбедности Универзитета у Београду, Филозофски факултете Универзитета у Бањалуци, 2014, стр. 621-640.

– „Улога породице Грујић у Великом рату“, у: Срби и Први светски рат 1914-1918, зборник радова, Београд: САНУ, 2015, стр. 555-568.

– „Женска друштва у Великом рату“, у: Српски народ на Балканском полуострву од 6. до 20. века, Ниш: Универзитет у Ниш, Филозофски факултет, 2014. стр. 163-176.

– „Солидарност и еманципација, утицај женских организација на развој друштва у 19. и почетком 20. века“, у: Афирмација, продлабочување и проширување на вековните културни врски мегу Р. Македонија и Р. Србија, зборник на трудиво од Мегународен научен симпозиум, Битола, 2016, стр. 591-627.

– „Делиградска задужбина Одбора госпођа Кнегиња Љубица“, у: Алексинац и околина у прошлости, 500 година од првог писаног помена 1516-2016, Зборник радова са међународног научног скупа одржаног 3. септембра 2016. у Алексинцу, Алексинац, 2016, стр. 421-446.

– „Regionalna ženska udruženja – Mala Antanta žena i Jedinstvo slovenskih žena“, u: Jugoslavija i Poljska u XX veku, međunarodni tematski zbornik radova sa konferencije Jugoslovensko-poljski odnosi u XX veku, Beograd, Bidgošć: Institut za savremenu istoriju, Institut za istoriju i međunarodne odnose, Društvo istoričara Srbije „Stojan Novaković“, Beograd, 2017. str. 19-40.

– „Прва женска болница у Кнежевини Србији 1876-1877.“, у 800 година српске медицине, Трећи Соколски зборник, Београд: Српско лекарско друштво, 2017, стр.15-34.

– „Краљица Марија Карађорђевић и Женско друштво 1922-1941“, у: Карађорђе и његово наслеђе у српској историји, Зборник радова са научне конференције, ур. Коста Николић, Југослав Тодоровић, Велика Плана, Београд: Центар за културу „Масука“, Институт за савремену историју, 2017, стр. 227-242.

– „Јелена Димитријевић и женска друштва“, Читате ли Јелену Димитријевић, зборник радова, Београд: Филолошки факултет, 2018, стр. 59-79.

– „Mala Antanta Žena/ Mica Antantă a Femeilor“, u: Români şi Sârbi în Marele Război/ Rumuni i Srbi u Velikom ratu“, Cluj-Napoca: Academia Română, Centrul de Studii Transilvane, Presa Universitară Clujeană, 2018, str. 229-283.

– „Подружина Женског друштва у Пироту и Ћилимарска школа (1904-1941), у: Пирот – од турске касабе до модерног града, преко Берлина и Версаја, зборник радова, Пирот: Историјски архив у Пироту, 2018, стр. 252-270.

др Љубинка Шкодрић - сарадница на пројекту

Биографија

Љубинка Шкодрић је дипломирала на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду 2000. године. Магистарски рад „Министарство просвете и вера у окупираној Србији 1941–1944. Судбина институције под окупацијом“ одбранила је 2008. године на Катедри за историју Југославије Филозофског факултета у Београду, а 2015. године је на истој катедри одбранила докторску дисертацију „Положај жене у окупираној Србији 1941–1944“. У Архиву Србије била је запослена од 2001. до 2018. године, а од 2018. ангажована је као научни сарадник у Институту за савремену историју.

Избор из библиографије

– „’Хоризонтална колаборација` – интимне везе жена са немачким окупатором у Србији 1941–1944“, Историја 20. века, 1/2013, 105-122. (http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/2013_1_07_Skodric.pdf)

-„`Друштвена одговорност српске жене за наш државни слом`. Женско питање у колаборационистичкој штампи“, Колаборационистичка штампа у Србији 1941–1944, приредио Александар Стојановић, Београд, 2015, 289-311.

– „Учешће жена у Народноослободилачким одредима у Србији 1941–1944“, Књиженство. Часопис за студије књижевности, рода и културе, 5/2015. (http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=152)

– „Партизанке у виђењима идеолошких противника у Србији 1941-1944“, Феминистички форум Филозофског факултета. Изабрани радови из студија рода, уредиле Нада Секулић и Марија Радоман, Београд 2016, 275-292. (https://www.npao.ni.ac.rs/filozofski-fakultet/download/222_3765ce6bea10f42ed39cf7db86527cf9 – цео зборник)

– „Учешће жена у санитетима војних одреда у окупираној Србији 1941–1944“, 800 година српске медицине. Други београдски зборник, Српско лекарско друштво, Београд 2018, 161-173.

др Светлана Стефановић - сарадница на пројекту

Светлана Стефановић је студирала археологију и историју на Филозофском факултету у Загребу и Београду. Магистрирала на катедри за Историју Југославије Филозофског факултета у Београду на тему Женско питање у београдској штампи и периодици 1918–1941. Докторски рад на тему нација и род одбранила на Факултету зу историју, историју уметности и оријенталистику у Лајпзигу 2013. године, под менторством проф. др Волфганга Хепкена (Wolfgang Höpken). Учествовала на бројним домаћим и међународним научним скуповима: Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века – положај жене као мерило модернизације, Београд; Herrschaft in Südosteuropa – Kultur- und sozialwissenschaftliche Perspektiven, Erfurt; Mädchenhandel und Völkerrecht. Internationale Verrechtlichungsprozesse vom 19. Jahrhundert bis zur Gegenwart, Leipzig; Perspectives on the History of Prostitution in East-Central Europe, Prag etc. Фокус истраживања: историја жена и рода у Србији и Југославији (у 19. и првој половини 20. века). Ради у Архиву Југославије.

Објављени радови:

Женска штампа: „Жена и Свет“ 1925-1941, у: Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века 2, Београд (1998), стр. 408-417;

„Домаћица“ – Орган Београдског женског друштва и његових подружина (1921-1941.), у: Историја 20. века, 1 (1998), стр. 83-92 ;

„Женски покрет“ о браку, слободној љубави, сексуалном образовању, проституцији и контроли рађања, у: Годишњак за друштвену историју, 1-3 (1998), стр. 66-83;

Die rechtliche Unterwerfung der Frauen in Serbien im 19. Jahrhundert, u: Radu Harald Dinu, Mihai-D. Grigore, Marc Živojinović (izdavači), Herrschaft in Südosteuropa. Kultur- und Sozialwissenschaftliche Perspektiven, Göttingen (2011), str. 119-131;

Nation und Geschlecht: Isidora Sekulićs Engagement als Patriotin, Frauenrechtlerin und Pädagogin, u: Tatjana Petzer, Angela Richter (izdavači), „Isochimenen“. Kultur und Raum im Werk von Isidora Sekulić, München (2012), (Die Welt der Slaven 45), str. 205-214;

„Wir sind in Blut getränkt“: Die Balkankriege (1912/13) im Denken und Handeln serbischer Frauen, u: Sandrine Mayoraz, Frithjof Benjamin Schenk, Ueli Mäder (izdavači), Hundert Jahre Basler Friedenskongress (1912-2012). Die erhoffte Verbrüderung der Völker, Basel-Zürich (2015), str. 83-93 (http://opac.nebis.ch/F/?local_base=NEBIS&CON_LNG=GER&func=find-b&find_code=SYS&request=010406992);

Nation und Geschlecht. Frauen in Serbien von der Mitte des 19. Jahrhunderts bis zum Zweiten Weltkrieg (http://nbn-resolving.de/urn:nbn:de:bsz:15-qucosa-203559);

Жене у служби нације и војске (1875–1918), у: Књиженство 6 (2016), (http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=197);

Живот и сећања Делфe Иванић (Делфа Иванић: заборављене успомене / Јасмина В. Милановић – приказ), у: Књиженство 6 (2016) (http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=184);

Проституција, трговина белим робљем и сузбијање венеричних болести у Србији у 19. и првој половини 20. века, у: Српско лекарско друштво, VIII конгрес 800 година српске медицине. Други београдски зборник, Београд (2018), стр. 547-560;

New Feminist Contributions to Serbian Herstory, заједно са Жељка Јанковић, у: Aspasia 12 (2018), стр. 140-145;

Род и нација: основне претпоставке, у: Биљана Дојчиновић, Ана Коларић (уреднице), Феминистички часописи у Србији: Теорија, активизам и уметничке праксе у 1990-им и 2000-им, Београд (2018), стр. 43-61.