„Са родољубљем српских жена имаће свет још да рачуна“. Неки аспекти креирања нормативног патриотског оквира пред почетак Великог рата

Apstrakt

Већина феминистичких историчара је сагласна да је са избијањем
Првог светског рата политичка димензија покрета за еманципацију жена на плану стицања
политичких и грађанских права потиснута у други план у име патриотских дужности „жена
као жена“. У многим европским земљама већина жена дотада ангажованих у покретима за
еманципацију уклања феминизам са својих активистичких агенди и окреће се националним
дужностима и задацима. У Краљевини Србији готово упоредо са почетком епохе ратова
1912. године покрет за еманципацију жена почиње да добија оквире савременог
феминистичког деловања кроз постављање захева за стицањем политичких права, премда
као другостепеног циља у односу на задатке на националном пољу. Тема овог рада односи
се на питања када су и на који начин су формулисани нормативни оквири патриотских
женских улога у рату, у којој мери саме жене учествују у њиховом промовисању, којој
друштвеној групи припадају, на коју друштвену групу се апелује као на аутентичног носиоца
женских патриотских дужности и коначно у којој мери је ратни патриотизам послужио само
да нагласи родну поделу у политичкој, друштвеној и економској сфери и поред делимичне
афирмације жена у новим родним улогама.

Informacije

Mesto izdanja	Београд
Godina izdanja	2015
Autor	Ана Столић
Izdavač	Историјски институт Београд и Институт за стратегијска истраживања
Publikacija	Први светски рат, Србија, Балкан и велике силе.
Strane	375 - 386