Apstrakt
Социјална политика у Kнежевини и Kраљевини Србији није била
регулисана на државном нивоу, већ је старање о напуштеној деци, немоћнима и
старима било брига општинских и окружних власти. Прво привремено прихватилиште за
децу – ратну сирочад створено је после српско-турских ратова 1877, али је брига о
овој деци врло брзо прешла у руке Женског друштва. Још један дом је основан
1881. године, али су у њега примана деца старија од пет година. Највећи проценат
смртности деце је био управо у групи одојчади и деце до 5 године, па је зато
стварање Материнског удружења 1904. године представљало прекретницу у
здравственој и социјалној нези и збрињавању напуштене деце и сирочади. Захваљујући
посвећеном раду прве председнице удружења Саре Kарамарковић и потпредседнице
др Драге Љочић, резултати су били видљиви већ у првим годинама
деловања.
Informacije
Mesto izdanja | Београд |
Godina izdanja | 2018 |
Autor | Јасмина Милановић |
Izdavač | Институт за савремену историју |
Publikacija | Историја 20. века (часопис) |
Strane | 38 - 54 |
Ključne reči |
|
Kako citirati ovu publikaciju:
Istorijski Institut, Portal za žensku i rodnu istoriju. "Материнско удружење – хумани и социјални аспекти деловања 1904-1941.". Datum: 26. December 2024. Link: https://zristorija.iib.ac.rs/istrazivanja/materinsko-udruzenje-humani-i-socijalni-aspekti-delovanja-1904-1941/