Apstrakt
У раду ће бити разматран однос између државе и Београдског женског
друштва, највеће женске хуманитарне организације у Краљевини Србији до почетка
Првог светског рата. Реч је о односу у оквиру којег су се током неколико деценија
одвијали вишеструки процеси: на једној страни држава је присвојила концепт „бриге
и старања”, који је дефинитивно био родни концепт, као део своје социјалне
политике; посредством монархијског покровитељства и делимичног државног
финансирања контролисала је рад Друштва; селективним укључивањем женског
вођства у политике државне и националне репрезентације одређивала је меру
женског учешћа у националном политичком пројекту. Oва организација, пак,
представљала је институционализован вид репродукције женских родних улога (и
неједнакости) и друштвених позиција, али је једној групи жена, припадница вишег
друштвеног слоја, донела многе користи у погледу стицања знања о управљању,
руковођењу и организацији послова. За неке од њих учешће у тим активностима
отворило је пут обликовању еманципаторске свести, односно идеје о потреби
промене правног, друштвеног и политичког положаја жена.
Informacije
Mesto izdanja | Београд |
Godina izdanja | 2017 |
Autor | Ана Столић |
Izdavač | Историјски институт Београд |
Publikacija | Држава и политике управљања 18-20. век |
Strane | 149 - 173 |
Kako citirati ovu publikaciju:
Istorijski Institut, Portal za žensku i rodnu istoriju. "ДРЖАВА И БЕОГРАДСКО ЖЕНСКО ДРУШТВО: (РЕ)ПРОДУКЦИЈА РОДНИХ УЛОГА И ДРУШТВЕНИХ ПОЗИЦИЈА ЖЕНА КАО ДЕО СТРАТЕГИЈА УПРАВЉАЊА (1875‒1914)**". Datum: 14. January 2025. Link: https://zristorija.iib.ac.rs/istrazivanja/drzava-i-beogradsko-zensko-drustvo-reprodukcija-rodnih-uloga-i-drustvenih-pozicija-zena-kao-deo-strategija-upravljanja-1875%e2%80%921914/