Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Search in posts
Search in pages

О нама

Потреба да се освоји простор за женску и родну историју постоји одавно у нашој средини. Познати став No documents – no history који је још тридесетих година прошлог века био покретачка снага за оснивање првих архива за женску историју, потом спеијализованих библиотека и музеја у Европи и свету, има и данас значај у Србији. Из истраживачког искуства знамо да када једном дефнишемо предмет или извор вредан пажње, као и када поставимо право питање у њиховој анализи, ови извори постају видљиви и део нашег историјског памћења.

Портал за женску и родну историју је резултат вишегодишњег промишљања, разговора, па и повременог (и привременог) одустајања мале групе колегиница и колега заинтересованих за ово маргинализовано историографско подручје. Свако од нас ко се упустио у истраживање прошлости жена сусрео се с недостатком грађе, несистематизованим, непостојећим или уништеним фондовима, чак и када је реч о женским организацијама и удружењима која су имала дугу традицију у Србији и Југославији у 19. и 20. веку. На другој страни, малобројне историчарке и историчари који су се бавили анализама прошлости мушкараца и жена на темељу поставки феминистичких теорија, користећи пре свега аналитичку категорију род (Гендер) често су, прилагођавајући се очекивањима академске средине, избегавали да истакну категоријални апарат у насловима или поднасловима својих радова.

Зато је основни циљ Портала да сакупи, сачува и учини доступном разноврсну историјску грађу различитог порекла: архивску грађу у договору с надлежним установама, текстове у штампи и публикацијама од посебног, дискурзивног значаја за историју родних односа, штампу и публикације, фотографије. Реч је о изворима за: правни, економски и политички положај жена у 19. и 20. веку; представе и стереотипе о родним односима; образовање жена; рад; женски покрет; учешће у међународним женским организацијама; женске часописе; брак и породицу.

Кориснице/ци Портала ће моћи и да стекну увид у кључне теоријске текстове који су дефинисали женску, родну и историју феминизма као дисциплине последњих неколико деценија. Осим тога, желимо да учинимо доступним резултате новијих истраживања код нас у овим областима (наравно, у складу са ауторским и правима издавача), јер смо уверене да је то добар пут и за успостављање регионалне и међународне сарадње.

Дигитализовани вид представљања историјске грађе, радова и превода није ниједног тренутка био доведен у питање због свих институционалних околности. Остаје велика нада да ће надлежне установе имати разумевања и да ћемо у заједничким пројектима учинити доступним и видљивим мала острва грађе у океанима историјских извора. Можда на том путу створимо серије и збирке дигитализованих извора које би послаужиле као узор за друга подручја историје и историографије.

БИОГРАФИЈА

Ана Столић је рођена у Београду где је дипломирала и магистрирала на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. Докторирала је на Факултету политичких наука у Београду. Бави се друштвеном историјом, женском и родном историјом крајем 19. и у првој половини 20. века. Ангажована је на пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја под називом Од универзалних царстава ка националним државама. Друштвене и политичке промене у Србији и на Балкану у Историјском институту у Београду. Чланица је Савета Центра за женске студије. Ауторка је теоријских и истраживачких радова из области женске и родне историје.

ОДАБРАНА БИБЛИОГРАФИЈА

МОНОГРАФИЈЕ

  • Сестре Српкиње. Појава покрета за еманципацију жена и феминизма у Краљевини Србији, 2015, Београд: Еволута, 210.
  • Краљица Драга Обреновић, 2009, Београд: Завод за уџбенике, 217.

ЧЛАНЦИ

    • Vocation or Hobby: The Social Identity of Female Teachers in the Ninetenth Century Serbia,  u: Gender Relations in South East Europe : Historical Perspectives on womanhood and manhood in 19th and 20th – Beograd : Udruženje za društvenu istoriju ; Graz : Institut für Geschichte der Universität, Abteilung Südosteuropäische Geschichte, 2002, 55-90.
    • Од историје жена до родне историје, у: Гизела Бок, Жене у историји Европе, Београд: Клио, 2005, 425-445.
    • Родни односи у „царству подељених сфера“, у: Приватни живот код Срба у 19. веку, Ур. Ана Столић, Ненад Макуљевић, Београд: Клио, 2006, 89-111.
    • О културној (ре)продукцији нације : род и нација о ставовима српске елите почетком XX века, у: Теорије и политике рода / уредница Татјана Росић. – Београд : Институт за књижевност и уметност, 2008, 187-193.
    • Од политике ка новим научним дисциплинама: женска и родна историја : концепти о женској еманципацији, у: Хуманизација универзитета: тематски зборник. – Ниш : Филозофски факултет, 2013, 376-387.
    • Од мужелоштва и женске малакије до противприродног блуда и патологије : неки аспекти историје хомосексуалности у Србији од средњег века до краја Другог светског рата, у: Међунама : неиспричане приче геј и лезбејских живота : [зборник текстова]. – Београд : ХартефактФонд, 2014, 17-21.
    • „Са родољубљем српских жена имаће свет још да рачуна“. Патриотизам Српкиња и неки аспекти креирања нормативног патриотског оквира пред почетак Великог рата, у: Први светски рат, Србија, Балкан и велике силе. – Београд : Историјски институт : Институт за стратегијска истраживања, 2015, 375-386.
    • Феминизам, у: Срби 1903-1914 : историја идеја / приредио Милош Ковић. – Београд :Clio,2015, 299-316.
    • Грађанке и сељанке: ставови представница покрета за еманципацију жена о женама на селу почетком 20. века, у: Међународни научни скуп Село Балкана. Континуитети и промене кроз историју, 10-11. јун 2016, Сирогојно, Република Србија: апстракти / [уредници Срђан Рудић, Бранко Благојевић]. – Београд : Историјски институт ; Сирогојно : Музеј на отвореном „Старо село“, 2016, [24]
    • Улога жене: феминистичка гледишта Јаше Томића, Јаша Томић; приредила и уводну студију написала Ана Столић, 2006, Нови Сад : Прометеј, 714 стр.
    • Савка Суботић, Успомене, приредила Ана Столић, 2001, Београд : Српска књижевна задруга, 176 стр.

Биографија

Биљана Вучетић рођена je у Београду, где је завршила школовање. Дипломирала је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, где је магистрирала и одбранила докторску дисертацију Амерички прогресивизам и Србија. Kао научни сарадник у Историјском институту aнгажована је на пројекту Европа и Срби (1804 – 1918): подстицаји и искушења европске Модерне. Бавила се историјом Балкана, Македонским питањем, историјом Срба у Турској, и историјом Србије у међународним односима. Интересовање је усмерила на политичку и друштвену историју Сједињених Држава и односе САД и Србије, као и на женску и родну историју крајем 19. и почетком 20. века.

 

Одабрана библиографија:

  • Американци о Србији у Балканским ратовима, Балкански ратови 1912/1913: Нова виђења и тумачења, Историјски институт, Зборник радова 26, Институт за стратегијска истраживања, Београд 2013, 263–275.
  • Америчко јавно мњење о Србији у Првом светском рату, Први светски рат, Србија, Балкан и Велике силе, Историјски институт, Зборник радова, књ. 30, Институт за стратегијска истраживања, Београд 2015, 387–400.
  • Србија и Русија у америчком јавном мњењу у лето 1914. године: Пример Чикаго Трибјуна, у: Велики рат 1914–1918: узроци, последице, тумачења. Међународни тематски зборник посвећен академику Драгољубу Р. Живојиновићу (1934–2016), Филозофски факултет Ниш. 2016, 431–445.
  • “Out of the East Christ Came”: Serbia in the Eyes of American Women during the Great War, Историјски часопис LXVI (2017), 437–451.
  • Marc Crapez, Biljana Vučetić, Veronica Vives, Delphine Denuit, Elles l’ont combattu,
  • Femmes contre le totalitarisme au XXe siècle, Les éditions du Cerf, Paris 2018.
  • Warm Neutrality: Some Aspects of American Humanitarian Work in Serbia 1914–1916, у: Al fronte. La Grande Guerra fra interventissimo, cronaca e soccorso, уред. Andrеa Carteny, Giuseppe Motta, Alessandro Vagnini, Collana Storia d’ Europa, Sapienza Università di Roma, Edizioni Nuova Cultura, 2018, 101–122.
  • On ne plaisante pas chez les communistes. Ženi Lebl (1927–2009), Fondation de la France Libre, No. 68 (juin 2018) 20–21.

БИОГРАФИЈА

Александра Вулетић рођена је 1972. године. Основну школу и гимназију завршила је у Шапцу. Студије историје завршила је на Филозофском факултету у Београду. На истом факултету магистрирала је 2001. године са темом Породица у Србији за време друге владе кнеза Михаила, а докторирала 2008. године са темом Брак у Кнежевини Србији. Запослена је у Историјском институту као научни сарадник. Бави се проучавањем друштвене историје Србије у 19. веку, с фокусом на историју породице, историју приватног живота и историјску демографију.

 

 

 

ОДАБРАНА БИБЛИОГРАФИЈА

МОНОГРАФИЈЕ

  • Наличја модернизације. Српска држава и друштво у време стицања независности, Историјски институт, Београд 2017. (коауторство са Владимиром Јовановићем и Момиром Самарџићем), стр. 504
  • Брак у Кнежевини Србији, Завод за уџбенике, Београд 2008, стр. 323
  • Породица у Србији средином 19. века, Историјски институт, Службени гласник,Београд 2002, стр. 221

ПРИРЕЂЕНИ ИЗВОРИ

  • Никола Крстић, Дневник. Приватни и јавни живот I (31. децембар 1859 – 31. децембар 1862), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2005, стр. 369 (коауторство са Милошем Јагодићем)
  • Никола Крстић, Дневник. Приватни и јавни живот II (6. јануар 1863 – 8. април 1864), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2005, стр. 275 (коауторство са Милошем Јагодићем)
  • Никола Крстић, Дневник. Приватни живот I (9. април 1864 – 31. децембар 1866), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2006, стр. 381
  • Никола Крстић, Дневник. Приватни живот II (3. јануар 1867 – 6. децембар1874), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2007, стр. 524

ЧЛАНЦИ У ЧАСОПИСИМА И ЗБОРНИЦИМА

  • Индивидуа и колектив. Удова лица и структурна динамика породичних домаћинстава у српском сеоском друштву 19. века, „Село Балкана. Континуитети и промене кроз историју“, Историјски институт, Музеј на отвореном „Старо село“ Сирогојно, Београд 2017, 139–155.
  • Развојни циклус породичног домаћинства средином 19. века. Пример села Гостиља, Историјски часопис LXIV (2015), 287–312.
  • „…Брак је заједница мушкарца и жене…: Концепт хетеросексуалности, брачна политика и сексуалне праксе у Србији 19. века“, Зборник радова „Међу нама. Неиспричане приче геј и лезбејских живота“, Heartefact, Београд 2014, 60–67 (коауторство са Аном Столић)
  • Да ли само добар муж може да буде добар владар? Развод краља Милана и јавно мњење, Зборник Матице српске за историју 86 (2013), 21–32.
  • Колико душа живи у једној кући? Број чланова сеоског домаћинства у Србији 1834–1910, Српске студије 3 (2012), 219–244.
  • Друштвени оквири емотивног света у Дневнику Приватног живота Николе Крстића, Мемоарски записи Николе Крстића као извор за историју Кнежевине и Краљевине Србије, у: Српске студије, 2 (2011), 21–32.
  • Нежељена деца. Ванбрачне трудноће у Шабачком округу у првој половини 19. века, MUSEUM. Годишњак Народног музеја у Шапцу 10 (2009), 69–82.
  • State Involvement in the Institution of Marriage in Serbia in the First Half of the Nineteenth Century, in: “Social Behaviour and Family Strategies in the Balkans (16th–20th Centuries)”, Actes du colloque international 9-10, juin 2006, New Europe College, Bucarest 2006, volume coordonené par Ionela Baluta, Constanta Vintila Ghitulescu, Mihai-Razvan Ungureanu, Bucarest 2008, стр. 161–180.
  • Брачна политика у Кнежевини Србији – између традиционализма и модернизма, Историјски часопис, LVII (2008), стр. 283–298.
  • Док нас смрт не растави – начело на искушењу. Брачне парнице у Шабачкој епархији средином 19. века, MUSEUM. Годишњак Народног музеја у Шапцу, 8 (2007), стр. 31–44.
  • Очеви и синови. Поређење генерација у Србији 19. века, „Жене и деца. Србија у модернизацијским процесима у 19. и 20. веку“, IV, Хелсиншке свеске, Београд 2006, стр. 338–349.
  • Власт мушкараца, покорност жена – између теорије и праксе, „Приватни живот код Срба у 19. веку“, Клио, Београд 2006, стр. 112–132.
  • Породица Јована Илића – пример српске грађанске породице средином 19. века, „Породица Илић у српској историји и култури, Београд, Институт за књижевност и уметност, 2003, 37–43.
  • Из породичног живота Илије Гарашанина, „Писмо“, Друштво за српску повесницу, Београд 2001, 129–139.
  • Породичне везе јавних личности Србије током друге половине 19. века у мемоарским делима, „Перо и повест“, Удружење за српску повесницу, Београд 1999, 163–172.

Биографија

Драгана Амедоски рођена је 1976. године. Студије оријенталне филологије на Филолошком факултету у Београду завршила је 1998, а магистрирала 2004. године радом Османска дипломатичка грађа у издањима Оријенталног института у Сарајеву од 1950. до 1990, такође на Филолошком факултету у Београду. Докторску дисертацију Друштвено-економски односи у Крушевачком санџаку од средине XV до краја XVI века  одбранила је 2013. године на Филозофском факултету у Сарајеву. Теме којима се бави у својим радовима су: друштвено-економска и демографска историја Балкана, свакодневни живот, положај и улога жене у Османском царству, османски турски језик.

У Историјском институту ради од 2002. године. Говори турски, енглески, арапски и служи се персијским језиком.

Одабрана библиографија

Расправе, чланци и прилози:

  • Оријенталне грађевине Крушевца од османског освајања о краја XVI века// Историјски часопис55 (2007) 157–169. – Summary.
  • О забрани конзумирања вина у Пироту у XVI веку//Пиротски зборник 32–33 (2007/2008) 63–71.– Summary.
  • Women Vaqfs in the Sixteenth-century Sanjak of Kruševac (Alaca Hisâr)//Balcanica 40(2009) 43–55.
  • Демографске промене у нахији Бован као пример депопулације Румелије у 16. веку // Историјски часопис 59 (2010) 225–242. – Summary.
  • The Koznik District (nâhiye) in Central Serbia in the Sixteenth Century : Settlements and Population Dynamics/ D. Amedoski, Vladeta Petrović, Gordana Garić Petrović//International Journal of Turkish Studies 17, 1&2 (Madison 2011) 1–19.
  • Alaca Hisar Sancağına Ait 1536 Tarihli Bir Vakıf Defteri// Belleten 275 (2012) 31–44.
  • Transformation of a Medieval Town into an Ottoman Administrative Center :Case of Kruševac (Alaca Hisâr)/ D. Amedoski, Gordana Garić Petrović//Contemporary Research in Turkology and Eurasian Studies :а Festschrift in Honor of Professor Tasin Gemil on the Occasion of His70thBirthday /Stoica Lascu, Melek Fetisleam (eds.). – Cluj–Napoca : Babeş-Bolyai University The Institute of Turkology and Central-Asian Studies Presa Universitară Clujeană,2013, 389–40
  • Дарови за османску војску: прилог историји материјалне културе Београда у 16. веку/ Татјана Катић, Д. Амедоски //Гласник Етнографског института САНУ 64, 1 (2016) 133–149.
  • Османска жена на Балкану између стереотипа и стварности (16-18. век) //Гласник Етнографског института САНУ 66, 1 (2018) 119–137. – Summary.

БИОГРАФИЈА

Јасмина, Векослава, Милановић рођена је у Панчеву 1963. године. Дипломирала је на Одељењу за историју Филозофског факултета. Радила је у Заводу за уџбенике у Београду као уредница за историју. Магистрирала је и докторирала на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. Од 2013. године ангажована је на пројекту Конфликти и кризе: сарадња и развој у Србији и региону у 19. и 20. веку у Институту за савремену историју. Бави се историјом женских друштава у Србији крајем 19. и у првој половини 20. века и историјом медицине. Од 2015. је члан Српског лекарског друштва и члан председништва Историјске секције овог друштва. Један је од оснивача Друштва „Јелена Димитријевић“, основаног у априлу 2016. године у Београду. Објавила је пет монографија и више студија и чланака у страним и домаћим зборницима радова и часописима. 

ИЗАБРАНА БИБЛИОГРАФИЈА

Монографије:

Успомене Делфе Иванић, Институт за савремену историју: Београд, 2011.

-Заборављене успомене, Београд: Еволута, 2015.

Часописи:

– „Томанија Обреновић и Никола Крстић“, Српске студије, књ. 2, Београд, 2011, стр. 117-123.

– „Мабел Грујић и Делфа Иванић, доброчинитељке српског народа“, Историја 20. века, 1/2014, Београд, 2014, стр. 9-26.

– „Одбор госпођа Кнегиња Љубица“, Историја 20. века, 1/2015, Београд, 2015, стр. 23-34.

– „Војска милосрђа“, Књиженство, бр. 5, Београд, 2015, [електронски часопис].

– „Materinsko udruženje – humani i socijalni aspekti delovanja 1904-1941.“, 20. век, XXXVI, 2 (2018), 37-54.

Тематски зборници:

– „Делфа Иванић – учесница и сведок Првог светског рата“, у: Први светски рат и балкански чвор, зборник радова. Београд: Институт за савремену историју – Београд, Фонд руски свет – Москва, Факултет безбедности Универзитета у Београду, Филозофски факултете Универзитета у Бањалуци, 2014, стр. 621-640.

– „Улога породице Грујић у Великом рату“, у: Срби и Први светски рат 1914-1918, зборник радова, Београд: САНУ, 2015, стр. 555-568.

– „Женска друштва у Великом рату“, у: Српски народ на Балканском полуострву од 6. до 20. века, Ниш: Универзитет у Ниш, Филозофски факултет, 2014. стр. 163-176.

– „Солидарност и еманципација, утицај женских организација на развој друштва у 19. и почетком 20. века“, у: Афирмација, продлабочување и проширување на вековните културни врски мегу Р. Македонија и Р. Србија, зборник на трудиво од Мегународен научен симпозиум, Битола, 2016, стр. 591-627.

– „Делиградска задужбина Одбора госпођа Кнегиња Љубица“, у: Алексинац и околина у прошлости, 500 година од првог писаног помена 1516-2016, Зборник радова са међународног научног скупа одржаног 3. септембра 2016. у Алексинцу, Алексинац, 2016, стр. 421-446.

– „Regionalna ženska udruženja – Mala Antanta žena i Jedinstvo slovenskih žena“, u: Jugoslavija i Poljska u XX veku, međunarodni tematski zbornik radova sa konferencije Jugoslovensko-poljski odnosi u XX veku, Beograd, Bidgošć: Institut za savremenu istoriju, Institut za istoriju i međunarodne odnose, Društvo istoričara Srbije „Stojan Novaković“, Beograd, 2017. str. 19-40.

– „Прва женска болница у Кнежевини Србији 1876-1877.“, у 800 година српске медицине, Трећи Соколски зборник, Београд: Српско лекарско друштво, 2017, стр.15-34.

– „Краљица Марија Карађорђевић и Женско друштво 1922-1941“, у: Карађорђе и његово наслеђе у српској историји, Зборник радова са научне конференције, ур. Коста Николић, Југослав Тодоровић, Велика Плана, Београд: Центар за културу „Масука“, Институт за савремену историју, 2017, стр. 227-242.

– „Јелена Димитријевић и женска друштва“, Читате ли Јелену Димитријевић, зборник радова, Београд: Филолошки факултет, 2018, стр. 59-79.

– „Mala Antanta Žena/ Mica Antantă a Femeilor“, u: Români şi Sârbi în Marele Război/ Rumuni i Srbi u Velikom ratu“, Cluj-Napoca: Academia Română, Centrul de Studii Transilvane, Presa Universitară Clujeană, 2018, str. 229-283.

– „Подружина Женског друштва у Пироту и Ћилимарска школа (1904-1941), у: Пирот – од турске касабе до модерног града, преко Берлина и Версаја, зборник радова, Пирот: Историјски архив у Пироту, 2018, стр. 252-270.

Биографија

Љубинка Шкодрић је дипломирала на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду 2000. године. Магистарски рад „Министарство просвете и вера у окупираној Србији 1941–1944. Судбина институције под окупацијом“ одбранила је 2008. године на Катедри за историју Југославије Филозофског факултета у Београду, а 2015. године је на истој катедри одбранила докторску дисертацију „Положај жене у окупираној Србији 1941–1944“. У Архиву Србије била је запослена од 2001. до 2018. године, а од 2018. ангажована је као научни сарадник у Институту за савремену историју.

Избор из библиографије

– „’Хоризонтална колаборација` – интимне везе жена са немачким окупатором у Србији 1941–1944“, Историја 20. века, 1/2013, 105-122. (http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/2013_1_07_Skodric.pdf)

-„`Друштвена одговорност српске жене за наш државни слом`. Женско питање у колаборационистичкој штампи“, Колаборационистичка штампа у Србији 1941–1944, приредио Александар Стојановић, Београд, 2015, 289-311.

– „Учешће жена у Народноослободилачким одредима у Србији 1941–1944“, Књиженство. Часопис за студије књижевности, рода и културе, 5/2015. (http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=152)

– „Партизанке у виђењима идеолошких противника у Србији 1941-1944“, Феминистички форум Филозофског факултета. Изабрани радови из студија рода, уредиле Нада Секулић и Марија Радоман, Београд 2016, 275-292. (https://www.npao.ni.ac.rs/filozofski-fakultet/download/222_3765ce6bea10f42ed39cf7db86527cf9 – цео зборник)

– „Учешће жена у санитетима војних одреда у окупираној Србији 1941–1944“, 800 година српске медицине. Други београдски зборник, Српско лекарско друштво, Београд 2018, 161-173.

Светлана Стефановић је студирала археологију и историју на Филозофском факултету у Загребу и Београду. Магистрирала на катедри за Историју Југославије Филозофског факултета у Београду на тему Женско питање у београдској штампи и периодици 1918–1941. Докторски рад на тему нација и род одбранила на Факултету зу историју, историју уметности и оријенталистику у Лајпзигу 2013. године, под менторством проф. др Волфганга Хепкена (Wolfgang Höpken). Учествовала на бројним домаћим и међународним научним скуповима: Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века – положај жене као мерило модернизације, Београд; Herrschaft in Südosteuropa – Kultur- und sozialwissenschaftliche Perspektiven, Erfurt; Mädchenhandel und Völkerrecht. Internationale Verrechtlichungsprozesse vom 19. Jahrhundert bis zur Gegenwart, Leipzig; Perspectives on the History of Prostitution in East-Central Europe, Prag etc. Фокус истраживања: историја жена и рода у Србији и Југославији (у 19. и првој половини 20. века). Ради у Архиву Југославије.

 

Објављени радови:

Женска штампа: „Жена и Свет“ 1925-1941, у: Србија у модернизацијским процесима 19. и 20.  века 2, Београд (1998), стр. 408-417;

„Домаћица“ – Орган Београдског женског друштва и његових подружина (1921-1941.), у: Историја 20. века, 1 (1998), стр. 83-92 ;

„Женски покрет“ о браку, слободној љубави, сексуалном образовању, проституцији и контроли рађања, у: Годишњак за друштвену историју, 1-3 (1998), стр. 66-83;

Die rechtliche Unterwerfung der Frauen in Serbien im 19. Jahrhundert, u: Radu Harald Dinu, Mihai-D. Grigore, Marc Živojinović (izdavači), Herrschaft in Südosteuropa. Kultur- und Sozialwissenschaftliche Perspektiven, Göttingen (2011), str. 119-131;

Nation und Geschlecht: Isidora Sekulićs Engagement als Patriotin, Frauenrechtlerin und Pädagogin, u: Tatjana Petzer, Angela Richter (izdavači), „Isochimenen“. Kultur und Raum im Werk von Isidora Sekulić, München (2012), (Die Welt der Slaven 45), str. 205-214;

„Wir sind in Blut getränkt“: Die Balkankriege (1912/13) im Denken und Handeln serbischer Frauen, u: Sandrine Mayoraz, Frithjof Benjamin Schenk, Ueli Mäder (izdavači), Hundert Jahre Basler Friedenskongress (1912-2012). Die erhoffte Verbrüderung der Völker, Basel-Zürich (2015), str. 83-93 (http://opac.nebis.ch/F/?local_base=NEBIS&CON_LNG=GER&func=find-b&find_code=SYS&request=010406992);

Nation und Geschlecht. Frauen in Serbien von der Mitte des 19. Jahrhunderts bis zum Zweiten Weltkrieg (http://nbn-resolving.de/urn:nbn:de:bsz:15-qucosa-203559);

Жене у служби нације и војске (1875–1918), у: Књиженство 6 (2016), (http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=197);

Живот и сећања  Делфe Иванић (Делфа Иванић: заборављене успомене / Јасмина В. Милановић – приказ), у: Књиженство 6 (2016) (http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=184);

Проституција, трговина белим робљем и сузбијање венеричних болести у Србији у 19. и првој половини 20. века, у: Српско лекарско друштво, VIII конгрес 800 година српске медицине. Други београдски зборник, Београд (2018), стр. 547-560;

New Feminist Contributions to Serbian Herstory, заједно са Жељка Јанковић, у: Aspasia 12 (2018), стр. 140-145;

Род и нација: основне претпоставке, у: Биљана Дојчиновић, Ана Коларић (уреднице), Феминистички часописи у Србији: Теорија, активизам и уметничке праксе у 1990-им и 2000-им, Београд (2018), стр. 43-61.