About Us

Biography

Ana Stolić is a Senior Research Fellow at the Institute of History, Belgrade. She has graduated at the Department of History, Faculty of Philosophy in Belgrade and defended her M.A. thesis at the same Faculty. The Ph. D. degree she received at Faculty of Political Sciences, Belgrade. Her research focus include social history, women’s and gender history (19^th – first half of 20^th  Century). She is the author of monographs, articles published in academic journals and conference proceedings. Since 2016, she was elected member of the Council of the Women’s Studies Center, Belgrade.

ОДАБРАНА БИБЛИОГРАФИЈА

МОНОГРАФИЈЕ

• Сестре Српкиње. Појава покрета за еманципацију жена и феминизма у Краљевини Србији, 2015, Београд: Еволута, 210.
• Краљица Драга Обреновић, 2009, Београд: Завод за уџбенике, 217.

ЧЛАНЦИ

• • Vocation or Hobby: The Social Identity of Female Teachers in the Ninetenth Century Serbia,  u: Gender Relations in South East Europe : Historical Perspectives on womanhood and manhood in 19^th and 20^th – Beograd : Udruženje za društvenu istoriju ; Graz : Institut für Geschichte der Universität, Abteilung Südosteuropäische Geschichte, 2002, 55-90.
  • Од историје жена до родне историје, у: Гизела Бок, Жене у историји Европе, Београд: Клио, 2005, 425-445.
  • Родни односи у „царству подељених сфера“, у: Приватни живот код Срба у 19. веку, Ур. Ана Столић, Ненад Макуљевић, Београд: Клио, 2006, 89-111.
  • О културној (ре)продукцији нације : род и нација о ставовима српске елите почетком XX века, у: Теорије и политике рода / уредница Татјана Росић. – Београд : Институт за књижевност и уметност, 2008, 187-193.
  • Од политике ка новим научним дисциплинама: женска и родна историја : концепти о женској еманципацији, у: Хуманизација универзитета: тематски зборник. – Ниш : Филозофски факултет, 2013, 376-387.
  • Од мужелоштва и женске малакије до противприродног блуда и патологије : неки аспекти историје хомосексуалности у Србији од средњег века до краја Другог светског рата, у: Међунама : неиспричане приче геј и лезбејских живота : [зборник текстова]. – Београд : ХартефактФонд, 2014, 17-21.
  • „Са родољубљем српских жена имаће свет још да рачуна“. Патриотизам Српкиња и неки аспекти креирања нормативног патриотског оквира пред почетак Великог рата, у: Први светски рат, Србија, Балкан и велике силе. – Београд : Историјски институт : Институт за стратегијска истраживања, 2015, 375-386.
  • Феминизам, у: Срби 1903-1914 : историја идеја / приредио Милош Ковић. – Београд :Clio,2015, 299-316.
  • Грађанке и сељанке: ставови представница покрета за еманципацију жена о женама на селу почетком 20. века, у: Међународни научни скуп Село Балкана. Континуитети и промене кроз историју, 10-11. јун 2016, Сирогојно, Република Србија: апстракти / [уредници Срђан Рудић, Бранко Благојевић]. – Београд : Историјски институт ; Сирогојно : Музеј на отвореном „Старо село“, 2016, [24]
  • Улога жене: феминистичка гледишта Јаше Томића, Јаша Томић; приредила и уводну студију написала Ана Столић, 2006, Нови Сад : Прометеј, 714 стр.
  • Савка Суботић, Успомене, приредила Ана Столић, 2001, Београд : Српска књижевна задруга, 176 стр.

Biography

Dr. Biljana Vučetić, is a Research Associate at the Institute of History, Belgrade. She has graduated from the Department of History at the Faculty of Philosophy in Belgrade with the paper Serbia and Britain 1903-1906 in the light of contemporary press. The M. A. thesis Bogdan Radenković defended at the Faculty of Philosophy in Belgrade, and also obtained a doctorate in History with thesis American Progressivism and Serbia at the Faculty of Philosophy in Belgrade. She is engaged on a project Europe and the Serbs (1804-1918): Impetuses and Temptations of the European Modernism at the Institute of History. Her research focuses on the History of Balkan peoples, Macedonian Question, History of the Serbs in the Ottoman Empire, Modern US political and social history, as well as on Serbian – American relations in the in the Progressive Era. Her most recent interests focus on women’s and gender history at the end of 19^th  and in the first decades of 20^th century.

 

Одабрана библиографија:

• Американци о Србији у Балканским ратовима, Балкански ратови 1912/1913: Нова виђења и тумачења, Историјски институт, Зборник радова 26, Институт за стратегијска истраживања, Београд 2013, 263–275.
• Америчко јавно мњење о Србији у Првом светском рату, Први светски рат, Србија, Балкан и Велике силе, Историјски институт, Зборник радова, књ. 30, Институт за стратегијска истраживања, Београд 2015, 387–400.
• Србија и Русија у америчком јавном мњењу у лето 1914. године: Пример Чикаго Трибјуна, у: Велики рат 1914–1918: узроци, последице, тумачења. Међународни тематски зборник посвећен академику Драгољубу Р. Живојиновићу (1934–2016), Филозофски факултет Ниш. 2016, 431–445.
• “Out of the East Christ Came”: Serbia in the Eyes of American Women during the Great War, Историјски часопис LXVI (2017), 437–451.
• Marc Crapez, Biljana Vučetić, Veronica Vives, Delphine Denuit, Elles l’ont combattu,
• Femmes contre le totalitarisme au XXe siècle, Les éditions du Cerf, Paris 2018.
• Warm Neutrality: Some Aspects of American Humanitarian Work in Serbia 1914–1916, у: Al fronte. La Grande Guerra fra interventissimo, cronaca e soccorso, уред. Andrеa Carteny, Giuseppe Motta, Alessandro Vagnini, Collana Storia d’ Europa, Sapienza Università di Roma, Edizioni Nuova Cultura, 2018, 101–122.
• On ne plaisante pas chez les communistes. Ženi Lebl (1927–2009), Fondation de la France Libre, No. 68 (juin 2018) 20–21.

БИОГРАФИЈА

Александра Вулетић рођена је 1972. године. Основну школу и гимназију завршила је у Шапцу. Студије историје завршила је на Филозофском факултету у Београду. На истом факултету магистрирала је 2001. године са темом Породица у Србији за време друге владе кнеза Михаила, а докторирала 2008. године са темом Брак у Кнежевини Србији. Запослена је у Историјском институту као научни сарадник. Бави се проучавањем друштвене историје Србије у 19. веку, с фокусом на историју породице, историју приватног живота и историјску демографију.

 

 

 

ОДАБРАНА БИБЛИОГРАФИЈА

МОНОГРАФИЈЕ

• Наличја модернизације. Српска држава и друштво у време стицања независности, Историјски институт, Београд 2017. (коауторство са Владимиром Јовановићем и Момиром Самарџићем), стр. 504
• Брак у Кнежевини Србији, Завод за уџбенике, Београд 2008, стр. 323
• Породица у Србији средином 19. века, Историјски институт, Службени гласник,Београд 2002, стр. 221

ПРИРЕЂЕНИ ИЗВОРИ

• Никола Крстић, Дневник. Приватни и јавни живот I (31. децембар 1859 – 31. децембар 1862), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2005, стр. 369 (коауторство са Милошем Јагодићем)
• Никола Крстић, Дневник. Приватни и јавни живот II (6. јануар 1863 – 8. април 1864), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2005, стр. 275 (коауторство са Милошем Јагодићем)
• Никола Крстић, Дневник. Приватни живот I (9. април 1864 – 31. децембар 1866), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2006, стр. 381
• Никола Крстић, Дневник. Приватни живот II (3. јануар 1867 – 6. децембар1874), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2007, стр. 524

ЧЛАНЦИ У ЧАСОПИСИМА И ЗБОРНИЦИМА

• Индивидуа и колектив. Удова лица и структурна динамика породичних домаћинстава у српском сеоском друштву 19. века, „Село Балкана. Континуитети и промене кроз историју“, Историјски институт, Музеј на отвореном „Старо село“ Сирогојно, Београд 2017, 139–155.
• Развојни циклус породичног домаћинства средином 19. века. Пример села Гостиља, Историјски часопис LXIV (2015), 287–312.
• „…Брак је заједница мушкарца и жене…: Концепт хетеросексуалности, брачна политика и сексуалне праксе у Србији 19. века“, Зборник радова „Међу нама. Неиспричане приче геј и лезбејских живота“, Heartefact, Београд 2014, 60–67 (коауторство са Аном Столић)
• Да ли само добар муж може да буде добар владар? Развод краља Милана и јавно мњење, Зборник Матице српске за историју 86 (2013), 21–32.
• Колико душа живи у једној кући? Број чланова сеоског домаћинства у Србији 1834–1910, Српске студије 3 (2012), 219–244.
• Друштвени оквири емотивног света у Дневнику Приватног живота Николе Крстића, Мемоарски записи Николе Крстића као извор за историју Кнежевине и Краљевине Србије, у: Српске студије, 2 (2011), 21–32.
• Нежељена деца. Ванбрачне трудноће у Шабачком округу у првој половини 19. века, MUSEUM. Годишњак Народног музеја у Шапцу 10 (2009), 69–82.
• State Involvement in the Institution of Marriage in Serbia in the First Half of the Nineteenth Century, in: “Social Behaviour and Family Strategies in the Balkans (16^th–20^th Centuries)”, Actes du colloque international 9-10, juin 2006, New Europe College, Bucarest 2006, volume coordonené par Ionela Baluta, Constanta Vintila Ghitulescu, Mihai-Razvan Ungureanu, Bucarest 2008, стр. 161–180.
• Брачна политика у Кнежевини Србији – између традиционализма и модернизма, Историјски часопис, LVII (2008), стр. 283–298.
• Док нас смрт не растави – начело на искушењу. Брачне парнице у Шабачкој епархији средином 19. века, MUSEUM. Годишњак Народног музеја у Шапцу, 8 (2007), стр. 31–44.
• Очеви и синови. Поређење генерација у Србији 19. века, „Жене и деца. Србија у модернизацијским процесима у 19. и 20. веку“, IV, Хелсиншке свеске, Београд 2006, стр. 338–349.
• Власт мушкараца, покорност жена – између теорије и праксе, „Приватни живот код Срба у 19. веку“, Клио, Београд 2006, стр. 112–132.
• Породица Јована Илића – пример српске грађанске породице средином 19. века, „Породица Илић у српској историји и култури, Београд, Институт за књижевност и уметност, 2003, 37–43.
• Из породичног живота Илије Гарашанина, „Писмо“, Друштво за српску повесницу, Београд 2001, 129–139.
• Породичне везе јавних личности Србије током друге половине 19. века у мемоарским делима, „Перо и повест“, Удружење за српску повесницу, Београд 1999, 163–172.

Biography

Dragana Amedoski was born in 1976. She graduated from the Department of the Oriental Philology at the Faculty of Philology in Belgrade in 1998.  In 2004 she completed her M. A. thesis Ottoman studies in Publications of the Oriental Institute in Sarajevo from 1950-1990. at the same Faculty.

She received her Ph. D. degree in Social and economic relations in the Sancak of Kruševac from mid 15th to late 16th Centuries at the Faculty of Philosophy in Sarajevo in 2013.

Topics that are researched in her studies are: social, economic and demographic history of the Balkans, everyday life, the position and role of women in the Ottoman Empire, Ottoman Turkish.

She is working in the Institute of History since 2002. She speaks Turkish, English, Arabian, and uses Persian.

 

Одабрана библиографија

Расправе, чланци и прилози:

• Оријенталне грађевине Крушевца од османског освајања о краја XVI века// Историјски часопис55 (2007) 157–169. – Summary.
• О забрани конзумирања вина у Пироту у XVI веку//Пиротски зборник 32–33 (2007/2008) 63–71.– Summary.
• Women Vaqfs in the Sixteenth-century Sanjak of Kruševac (Alaca Hisâr)//Balcanica 40(2009) 43–55.
• Демографске промене у нахији Бован као пример депопулације Румелије у 16. веку // Историјски часопис 59 (2010) 225–242. – Summary.
• The Koznik District (nâhiye) in Central Serbia in the Sixteenth Century : Settlements and Population Dynamics/ D. Amedoski, Vladeta Petrović, Gordana Garić Petrović//International Journal of Turkish Studies 17, 1&2 (Madison 2011) 1–19.
• Alaca Hisar Sancağına Ait 1536 Tarihli Bir Vakıf Defteri// Belleten 275 (2012) 31–44.
• Transformation of a Medieval Town into an Ottoman Administrative Center :Case of Kruševac (Alaca Hisâr)/ D. Amedoski, Gordana Garić Petrović//Contemporary Research in Turkology and Eurasian Studies :а Festschrift in Honor of Professor Tasin Gemil on the Occasion of His70^thBirthday /Stoica Lascu, Melek Fetisleam (eds.). – Cluj–Napoca : Babeş-Bolyai University The Institute of Turkology and Central-Asian Studies Presa Universitară Clujeană,2013, 389–40
• Дарови за османску војску: прилог историји материјалне културе Београда у 16. веку/ Татјана Катић, Д. Амедоски //Гласник Етнографског института САНУ 64, 1 (2016) 133–149.
• Османска жена на Балкану између стереотипа и стварности (16-18. век) //Гласник Етнографског института САНУ 66, 1 (2018) 119–137. – Summary.

BIOGRAPHY

Jasmina, Vekoslav, Milanovic was born in Pancevo in 1963. She graduated in 1987, acquired her master’s degree and PhD at the Department of History, Faculty of Philosophy. She currently works at the Institute of Contemporary History on the project “Conflicts and crisis: Cooperation and development in Serbia and the region in the 19th and 20th century” as a Senior Research Fellow. She specializes in the history of women’s societies in Serbia, end of 19^th and beginning of 20^th century. She has published 5 monographs, as well as various studies and articles in both foreign and local collections of works and magazines. She also specializes in the history of medicine and since 2015, she is a member of the Serbian Medical Society and chairmen member of the Historical section. She is one of the founders of the “Jelena Dimitrijevic” society. Since 2016, she is a member of the editorial board of “Serbian studies” magazine (ERIH PLUS listed). The same year, she was elected board member of Department of Lexicography, Matica Srpska.

ИЗАБРАНА БИБЛИОГРАФИЈА

Монографије:

–Успомене Делфе Иванић, Институт за савремену историју: Београд, 2011.

-Заборављене успомене, Београд: Еволута, 2015.

Часописи:

– „Томанија Обреновић и Никола Крстић“, Српске студије, књ. 2, Београд, 2011, стр. 117-123.

– „Мабел Грујић и Делфа Иванић, доброчинитељке српског народа“, Историја 20. века, 1/2014, Београд, 2014, стр. 9-26.

– „Одбор госпођа Кнегиња Љубица“, Историја 20. века, 1/2015, Београд, 2015, стр. 23-34.

– „Војска милосрђа“, Књиженство, бр. 5, Београд, 2015, [електронски часопис].

– „Materinsko udruženje – humani i socijalni aspekti delovanja 1904-1941.“, 20. век, XXXVI, 2 (2018), 37-54.

Тематски зборници:

– „Делфа Иванић – учесница и сведок Првог светског рата“, у: Први светски рат и балкански чвор, зборник радова. Београд: Институт за савремену историју – Београд, Фонд руски свет – Москва, Факултет безбедности Универзитета у Београду, Филозофски факултете Универзитета у Бањалуци, 2014, стр. 621-640.

– „Улога породице Грујић у Великом рату“, у: Срби и Први светски рат 1914-1918, зборник радова, Београд: САНУ, 2015, стр. 555-568.

– „Женска друштва у Великом рату“, у: Српски народ на Балканском полуострву од 6. до 20. века, Ниш: Универзитет у Ниш, Филозофски факултет, 2014. стр. 163-176.

– „Солидарност и еманципација, утицај женских организација на развој друштва у 19. и почетком 20. века“, у: Афирмација, продлабочување и проширување на вековните културни врски мегу Р. Македонија и Р. Србија, зборник на трудиво од Мегународен научен симпозиум, Битола, 2016, стр. 591-627.

– „Делиградска задужбина Одбора госпођа Кнегиња Љубица“, у: Алексинац и околина у прошлости, 500 година од првог писаног помена 1516-2016, Зборник радова са међународног научног скупа одржаног 3. септембра 2016. у Алексинцу, Алексинац, 2016, стр. 421-446.

– „Regionalna ženska udruženja – Mala Antanta žena i Jedinstvo slovenskih žena“, u: Jugoslavija i Poljska u XX veku, međunarodni tematski zbornik radova sa konferencije Jugoslovensko-poljski odnosi u XX veku, Beograd, Bidgošć: Institut za savremenu istoriju, Institut za istoriju i međunarodne odnose, Društvo istoričara Srbije „Stojan Novaković“, Beograd, 2017. str. 19-40.

– „Прва женска болница у Кнежевини Србији 1876-1877.“, у 800 година српске медицине, Трећи Соколски зборник, Београд: Српско лекарско друштво, 2017, стр.15-34.

– „Краљица Марија Карађорђевић и Женско друштво 1922-1941“, у: Карађорђе и његово наслеђе у српској историји, Зборник радова са научне конференције, ур. Коста Николић, Југослав Тодоровић, Велика Плана, Београд: Центар за културу „Масука“, Институт за савремену историју, 2017, стр. 227-242.

– „Јелена Димитријевић и женска друштва“, Читате ли Јелену Димитријевић, зборник радова, Београд: Филолошки факултет, 2018, стр. 59-79.

– „Mala Antanta Žena/ Mica Antantă a Femeilor“, u: Români şi Sârbi în Marele Război/ Rumuni i Srbi u Velikom ratu“, Cluj-Napoca: Academia Română, Centrul de Studii Transilvane, Presa Universitară Clujeană, 2018, str. 229-283.

– „Подружина Женског друштва у Пироту и Ћилимарска школа (1904-1941), у: Пирот – од турске касабе до модерног града, преко Берлина и Версаја, зборник радова, Пирот: Историјски архив у Пироту, 2018, стр. 252-270.

Biography

Ljubinka Škodrić was born in Belgrade in 1975. She graduated in 2000, acquired her master’s degree and PhD at the Department of History, Faculty of Philosophy. From 2001 till 2018 she worked in the Archives of Serbia. She currently works at the Institute of Contemporary History as a Research Fellow. She specializes in the history of women in Second World War. She has published one monography, as well as various studies and articles in both foreign and local collections of works and magazines. She also specializes in the history of education and social history of Serbia during Second World War.

Избор из библиографије

– „’Хоризонтална колаборација` – интимне везе жена са немачким окупатором у Србији 1941–1944“, Историја 20. века, 1/2013, 105-122. (http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/2013_1_07_Skodric.pdf)

-„`Друштвена одговорност српске жене за наш државни слом`. Женско питање у колаборационистичкој штампи“, Колаборационистичка штампа у Србији 1941–1944, приредио Александар Стојановић, Београд, 2015, 289-311.

– „Учешће жена у Народноослободилачким одредима у Србији 1941–1944“, Књиженство. Часопис за студије књижевности, рода и културе, 5/2015. (http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=152)

– „Партизанке у виђењима идеолошких противника у Србији 1941-1944“, Феминистички форум Филозофског факултета. Изабрани радови из студија рода, уредиле Нада Секулић и Марија Радоман, Београд 2016, 275-292. (https://www.npao.ni.ac.rs/filozofski-fakultet/download/222_3765ce6bea10f42ed39cf7db86527cf9 – цео зборник)

– „Учешће жена у санитетима војних одреда у окупираној Србији 1941–1944“, 800 година српске медицине. Други београдски зборник, Српско лекарско друштво, Београд 2018, 161-173.

Biography

Svetlana Stefanović majored in history and received an MS at the University of Belgrade, defending her thesis „Žensko pitanje u beogradskoj štampi i periodici 1918–1941“ (The woman question in Belgrade´s press and periodicals 1918–1941). She defended a dissertation „Nation und Geschlecht: Frauen in Serbien von der Mitte des 19. Jahrhunderts bis zum Zweiten Weltkrieg“ (Nation and gender: Women in Serbia from the mid-nineteenth century until World War II) at the University of Leipzig. She is the author of articles published in academic journals and conference proceedings. Her research focus includes women‘s history and gender. Currently working at the Archives of Yugoslavia.

 

Објављени радови:

Женска штампа: „Жена и Свет“ 1925-1941, у: Србија у модернизацијским процесима 19. и 20.  века 2, Београд (1998), стр. 408-417;

„Домаћица“ – Орган Београдског женског друштва и његових подружина (1921-1941.), у: Историја 20. века, 1 (1998), стр. 83-92 ;

„Женски покрет“ о браку, слободној љубави, сексуалном образовању, проституцији и контроли рађања, у: Годишњак за друштвену историју, 1-3 (1998), стр. 66-83;

Die rechtliche Unterwerfung der Frauen in Serbien im 19. Jahrhundert, u: Radu Harald Dinu, Mihai-D. Grigore, Marc Živojinović (izdavači), Herrschaft in Südosteuropa. Kultur- und Sozialwissenschaftliche Perspektiven, Göttingen (2011), str. 119-131;

Nation und Geschlecht: Isidora Sekulićs Engagement als Patriotin, Frauenrechtlerin und Pädagogin, u: Tatjana Petzer, Angela Richter (izdavači), „Isochimenen“. Kultur und Raum im Werk von Isidora Sekulić, München (2012), (Die Welt der Slaven 45), str. 205-214;

„Wir sind in Blut getränkt“: Die Balkankriege (1912/13) im Denken und Handeln serbischer Frauen, u: Sandrine Mayoraz, Frithjof Benjamin Schenk, Ueli Mäder (izdavači), Hundert Jahre Basler Friedenskongress (1912-2012). Die erhoffte Verbrüderung der Völker, Basel-Zürich (2015), str. 83-93 (http://opac.nebis.ch/F/?local_base=NEBIS&CON_LNG=GER&func=find-b&find_code=SYS&request=010406992);

Nation und Geschlecht. Frauen in Serbien von der Mitte des 19. Jahrhunderts bis zum Zweiten Weltkrieg (http://nbn-resolving.de/urn:nbn:de:bsz:15-qucosa-203559);

Жене у служби нације и војске (1875–1918), у: Књиженство 6 (2016), (http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=197);

Живот и сећања  Делфe Иванић (Делфа Иванић: заборављене успомене / Јасмина В. Милановић – приказ), у: Књиженство 6 (2016) (http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=184);

Проституција, трговина белим робљем и сузбијање венеричних болести у Србији у 19. и првој половини 20. века, у: Српско лекарско друштво, VIII конгрес 800 година српске медицине. Други београдски зборник, Београд (2018), стр. 547-560;

New Feminist Contributions to Serbian Herstory, заједно са Жељка Јанковић, у: Aspasia 12 (2018), стр. 140-145;

Род и нација: основне претпоставке, у: Биљана Дојчиновић, Ана Коларић (уреднице), Феминистички часописи у Србији: Теорија, активизам и уметничке праксе у 1990-им и 2000-им, Београд (2018), стр. 43-61.